Марко Краљевић нађе своју сестру 0001    Синоћ Марко вечерао с мајком 0002    Суха круха и водице ладне, 0003    Па је Марко бесидија мајци: 0004    ”Ај старице, мила моја мајко! 0005    Што ми ниси породила, мајко, 0006    Јали секу, јал рођена брата?” 0007    Ал је Марку бесидила мајка: 0008    ”Ао Марко, моје драго дите! 0009    Ја сам теби породила сеју, 0010    Ма су ми је Турци заробили, 0011    За робје је мени односили. 0012    Ево има девет годин’ дана, 0013    Да је, дите, ја видила нисам.” 0014    Кад је Марко ричи разумија, 0015    Старици је мајци бесидија: 0016    ”Ај старице, стара моја мајко! 0017    Пери мени танане кошуље 0018    И кувај ми биле брашенице, 0019    Појти оћу путовати, мајко!” 0020    То је Марка послушала мајка, 0021    Справила му танане кошуље, 0022    Кувала му биле брашенице. 0023    Чим зорицом забилија дане, 0024    Упути се Краљевићу Марко, 0025    Упути се горицом зеленом. 0026    Кад је био сред горе зелене, 0027    Гору јаше, гору проклињаше: 0028    ”Ој проклета црна гора моја! 0029    НИ у теби коња ни јунака, 0030    Нит у теби Дунај воде ладне, 0031    Да напојим себе и коњика.” 0032    Виче вила с Проложних планина: 0033    ”Не будали, Краљевићу Марко! 0034    Нит ми куни црну гору моју. 0035    Него ајде понаприда мало, 0036    Наћи хоћеш Дунај ладну воду, 0037    На Дунају девет дивојака, 0038    Платно биле биле биљарице, 0039    Напјит ће тебе и коњика.” 0040    Иђе Марко понаприда мало 0041    И налази Дунај ладну воду, 0042    На Дунају девет дивојака. 0043    Божју им је помоћ називао: 0044    ”Божја помоћ, биљарице биле!” 0045    Липо оне њему одвратиле: 0046    ” ”Да си здраво, незнани делија!” ” 0047    ”Дај, дивојке, напојите мене, 0048    Напојите мене и коњика!” 0049    Најлипша се скаче од дружине, 0050    Та се скаче на ноге лагане, 0051    Па узима видро оковано, 0052    Па напоји Краљевића Марка 0053    И напоји Марка и коњика. 0054    Када ли се Марко понапија, 0055    Он дивојци јесте бесидија: 0056    ”Бора теби, гиздава дивојка! 0057    Ево теби од злата јабуку.” 0058    Машија се у џеп од доламе, 0059    Па извади јабуку од злата, 0060    Те је дава гиздавој дивојци. 0061    Привари се, уједе је змија! 0062    За зелену маши се јабуку. 0063    Десном јој је руком додавао, 0064    Ливом ју је руком прифаћао, 0065    Па је баца за се на коњика. 0066    Три је пута опасао пасом, 0067    А четврти од ћорде кајасом, 0068    Па он бижи горицом зеленом. 0069    Али виче девет биљарица: 0070    ”Гди си сада, Шарац Надиманац! 0071    Ено теби незнани делија, 0072    Ено теби одводи дивојку.” 0073    Кад је Шарац ричи разумио, 0074    (Није Шарад ни далеко био, 0075    У пивници јер је вино пио) 0076    Па се баца голој бедевији, 0077    Од прише је оседлат не може, 0078    Па он лети прико поља равна 0079    Ао звизда прико неба сјајна. 0080    Докле Шарац преко поља равна, 0081    Дотле Марко преко горе црне. 0082    Докле Шарац преко горе црне, 0083    Дотле Марко гору изјашио. 0084    Кад је Марко на крај горе био, 0085    Он скидива гиздаву дивојку, 0086    Па је баци на зелену траву, 0087    Да ће њојзи обљубити лишце. 0088    Бише ведро, па се наоблачи, 0089    Из облака капља крвце пада, 0090    На лишце је Марка ударила. 0091    Сам је собом Марко бесидија: 0092    ”А мој Боже, на свему ти фала! 0093    До сада је ведро небо било, 0094    Окле нама капља кише паде?” 0095    А када је Марко погледао, 0096    Није киша него капља крвце. 0097    Ондака је Марко говорија: 0098    ”Бора теби, гиздава дивојко! 0099    Кажи право, тако била здрава, 0100    Оклем ли си, од којега града, 0101    Чија ли си рода и племена?” 0102    А дивојка млада бесидила: 0103    ”Бора теби, незнани делијо! 0104    Чула јесам, а видила нисам, 0105    Ди говоре Турци јањичари, 0106    Да ја јесам за роба дивојка, 0107    Липа сека Краљевића Марка.” 0108    Кад је Марко ричи разумија, 0109    Љуби, грли милицу сестрицу, 0110    Па је баца за се на коњика. 0111    Три је пута запасао пасом, 0112    А четврти од ћорде кајасом, 0113    Па он лети двору бијелому. 0114    Далеко га угледала мајка, 0115    Прид Марка се мајка ишетала, 0116    Па је Марку говорила мајка: 0117    ”Добро дошо, Марко, дите моје! 0118    И довео гиздаву дивојку.” 0119    Кад је Марко двору долазио, 0120    Старој мајци ’вако говорио: 0121    ”Бора теби, моја стара мајко! 0122    Би л’ познала своју милу ћерцу?” 0123    ” ”Ах мој Марко, моје дите драго! 0124    Ја би лако ћерцу познавала, 0125    На руци јој десној мадеж био.” ” 0126    Ал говори Краљевићу Марко: 0127    ”Бора теби, гиздава дивојко! 0128    Ти рукаве загрћи над руке, 0129    Па ти гледај, моја стара мајко! 0130    Је ли ово твоје дите драго?” 0131    Кад је мајка дите угледала: 0132    ”Јест истина, Марко, проговара, 0133    Ћер је моја, мила сека твоја.” 0134    Кад је мајка ричи изустила, 0135    У њој срце на четворо пуче. 0136    У то доба Шарац Надимане, 0137    Те дозивље Краљевића Марка: 0138    ”Ну изађи прид бијеле куле, 0139    На зелене изађи ливаде, 0140    Онде ћемо мегдан под’јелити, 0141    Чије ћеш ти љубе одводити?” 0142    Ал се Марко ш њиме подругиво: 0143    ”Не будали, Шарац Надимане! 0144    Није ово вирна љуба твоја, 0145    Већ је ово мила сестра моја.” 0146    Опет њега Шарац дозивао: 0147    ”А ти курво, Краљевићу Марко! 0148    Ако ли ми исходити не ћеш, 0149    Биле ћу ти куле развалити.” 0150    Ал се Марко на ино не може, 0151    Већ се скаче на ноге лагане, 0152    Па узимље добра коња свога, 0153    Па излази под бијеле куле, 0154    Па говори Шарцу Надиману: 0155    ”Ал ћеш бижат, ал ћеш одабират?” 0156    ал му вели Шарац Надимане: 0157    ”Ај ти бижи, Краљевићу Марко.” 0158    За њим трчи Шарац Надимане, 0159    Баца га се перним буздованом. 0160    Ал у Марка добра срића била, 0161    Јер му добар коњиц од мејдана, 0162    На десно му колино клекнуо. 0163    Приметни га Шарац Надимане. 0164    Сада бижи Шарац Надимане, 0165    За њим трчи Краљевићу Марко, 0166    Баци га се перним будованом. 0167    Како га је мило ударио, 0168    На дви га је поле раставио. 0169    Ал утече шајка бедевија, 0170    Многа су се господа подигла, 0171    Док су пусту шајку уфатили. 0172    Сиче Марко Шарца Надимана, 0173    Он га сиче на четири банде, 0174    Па га виша о четири гране, 0175    Да уплаши орле и гавране.